Doktor veterinarske medicine Vladimir Milenković
Terenska služba
Veterinarska ambulanta SEMPERA VET
Bežanijska kosa; Marka Čelebonovića b.b. Instagram
Telefon: 065/205 11 55 ili klikom na: tel:+381652051155
RADNO VREME:
Ponedeljak – petak 10:00-19:00 Subota 10:00-16:00
Nedelja NERADNI DAN
3.2.5. Parvoviroza pasa
Parvoviroza pasa predstavlja akutno i veoma zarazno oboljenje pasa izazvano parvovirusom pasa
tip 2. Ovaj virus izaziva teško sistemsko oboljenje pasa koje je praćeno krvavim prolivom isrčanim
oboljenjem kod mlađih kategorija. Bolest je naročito teška kod štenadi mlađe od dva meseca.
Izvor infekcije je u najvećem broju slučajeva izmet obolelih pasa u kome se nalaze velike količine
virusa. Pošto se radi o veoma otpornom virusu u spoljašnjoj sredini, infektivni materijal može da
se zadrži na dlaci, insektima i ljudima koji infekciju mogu da prenesu na velike udaljenosti. Kao
posledica prisustva velikih koncentracija antitela u serumu, izlučivanje virusa prestaje 14 dana
posle infekcije. Međutim, preboleli psi mogu na šapama i dlaci da nose virus duži vremenski
period.
U nezaraženu populaciju pasa, oboljenje se unosi najčešće kontaminiranim materijalom kao i
životinjama koje su prebolele infekciju, a koje su nosioci virusa. Od parvoviroze mogu oboleti psi
svih uzrasta, mada se oboljenje najčešće javlja kod štenadi između 6 i 20 nedelja starosti. Štenad
mlađa od 6 nedelja zaštićena su maternalnim antitelima, što znači da su na bolest naročito
prijemčiva ona štenad koja nisu primila dovoljnu količinu antitela putem kolostruma ili placente.
Takođe su na bolest prijemčiva štenad invadirana parazitima, kao i štenad kod kojih nije sproveden
adekvatan režim vakcinacije. Što se tiče rasne predispozicije, prijemčive su sve rase pasa, s tim što
se najveća prijemčivost kod rotvajlera i dobermana pinčera objašnjava genetskim faktorima.
Klinička slika
U kliničkoj slici bolesti kod odraslih pasa dominiraju simptomi oštećenja tankog creva, dok su kod
štenadi prisutni simptomi oštećenja srčanog mišića. Smrtnost kod odraslih pasa je manja od 1 %,
dok kod mlađih kategorija, uzrasta od 6 do 14 nedelja, može da dostigne i do 10 %. U zatvorenim
populacijama prijemčivih pasa gde se ne sprovodi vakcinacija i gde nema mogućnosti lečenja,
smrtnost iznosi i do 90 %.
Inkubacioni period traje od 4 do 7 dana. Prvo se javlja iznenadno povraćanje koje je praćeno
depresijom, anoreksijom i porastom telesne temperature. Proliv se javlja nakon 6 do 24 h. Izmet
je sa krpicama crevnog epitela, tečan, sive do sivo-žute boje, a sa napredovanjem oštećenja
crevnog epitela i sa primesama krvi. U težim slučajevima iz analnog otvora se cedi krv. Naglašena
je dehidratacija i gubitak tečnosti i ukoliko se ne pristupi nadoknadi tečnosti, pas brzo gubi
kondiciju i ugine za 48 do 72 h po pojavi simptoma. Međutim, u slučaju da životinja preživi,
oporavak je relativno brz.
Simptomi srčane slabosti se javljaju 3 do 7 dana po prestanku crevne faze i posledica su
generalizacije oboljenja. Obično više od 50 % štenadi iz istog legla ugine u uzrastu od 8 nedelja,
dok neka štenad uginu kasnije usled slabosti srca. Uginuća se javljaju naglo, štenad skiče, a
cijanoza sluzokoža, otežano disanje, ubrzan rad srca i slab puls mogu da se produže na još 24 h.
Upotrebom elektrokardiografa mogu da se primete naglašene promene u radu srca.
Kod odraslih pasa, slabost srca može proticati subakutno. Kod ovih pasa se javljaju ubrzan rad
srca sa aritmijama, slabost pluća, otežano disanje, bledilo, cijanoza sluzokoža i hladni ekstremiteti.
Psi koji prebole ovu formu oboljenja posle više meseci, pa čak i godina, mogu da pokažu znake
srčanih smetnji usled fibroze srčanog mišića. Srčani oblik parvovirusne infekcije pasa danas se
retko javlja zbog primene vakcinacije i prenosa antitela sa kuje na štenad.
Vakcinacija pasa protiv parvoviroze
Vakcinacija je najbolji način zaštite pasa od infekcije parvovirusom . Uspešna vakcinacija
podrazumeva vakcinaciju prijemčivih jedinki. Ukoliko štenad poseduju pasivno primljena antitela
od majke neće doći do stvaranja sopstvene zaštite kao posle vakcinacije. Otuda je vrlo važno
prilagoditi protokol i vreme vakcinacije štenadi protiv parvoviroze. Da bi štene steklo imunitet na
parvovirus , potrebno je dati tri doze vakcine. Prva doza može da se dâ u uzrastu od 8 nedelja. Ovo
podrazumeva stogu izolaciju štenadi u uzrastu od 5 do 9 nedelja. Drugu I treću dozu treba dati 4
do 6 nedelja nakon prve sa razmakom
Značaj vakcinacije u postupku udomljavanja štenadi
Pre udomljavanja svako štene mora biti pripremljeno u pogledu imunizacije protiv najučestalijih
zaraznih bolesti, kao što je parvoviroza. Jako često se dešava da nekoliko dana od udomljavanja
vlasnik primeti da je štene malaksalo, da povraća, gubi apetit i ima retku stolicu. Ovi simptomi
mogu biti dovoljan razlog odlaska kod veterinara. Lečenje ove bolesti iziskuje dosta vremena,
strpljenja i troškova, a često se završava uginućem. Samim tim, treba pridavati ogroman značaj
vakcinaciji i to već u osmoj nedelji života. Kako bi se štene uspešno udomilo, pre svakog
udomljavanja treba ispoštovati vakcinalni protokol. Najidealnije vreme za udomljavanje bilo bi
tek nakon primljene treće doze. Ovaj protokol se najviše odnosi na štence koji potiču iz azila i
odgajivačnica, bez obzira na to da li su njihove majke prethodno bile vakcinisane ili stekle
imunitet nakon preležane bolesti. Radi postizanja opšte otpornosti organizma, pored vakcinacije
jako je važno da štenci budu očišćeni kako od unutrašnjih, tako i od spoljašnjih parazita. Opšta
otpornost organizma šteneta predstavlja važan preduslov za uspešno udomljavanje.
Period inkubacije
Kod pronađene štenadi tek pristigle u dom jako je važno ispratiti ponašanje prvih sedam
do četrnaest dana , što se smatra periodom inkubacije virusa. Tokom ovog perioda vlasnik
prati zdravstveno stanje šteneta i ukoliko se pojavi bilo koji symptom koji bi mogao da
ukaže na prisustvo bolesti, takvo štene treba testirati na prisustvo virusa. Ukoliko se
ispostavi da je pozitivno, odmah se pristupa terapiji. U suprotnom, ukoliko se kod takvog
šteneta ne ispolje simptomi, a test na parvovirus bude negativan, takvo štene se vakciniše.
Laboratorijske analize
ANALIZA KRVI
Da bi se započelo sa adekvatnom terapijom Vašeg ljubimca prvo se mora ustanoviti tačna
dijagnoza bolesti. Za to nam služe laboratorijske analize. Pored toga što služe za postavljanje
dijagnoze,laboratorijskim analizama se procenjuje težina i prati tok bolesti.
Važno je naglasiti da postoje velike razlike između humane i veterinarske laboratorijske
dijagnostike, pa je najbolje da sve analize vezane za Vašeg ljubimca prepustite svom
veterinaru i specijalizovanoj veterinarskoj laboratoriji.
Procena hematoloških i biohemijskih parametara krvi Vašeg psa ili mačke jedna je od
najvažnijih dijagnostičkih metoda. Analizom krvi se takođe može proveriti funkcionalno
stanje organa kao što su jetra, bubrezi i pankreas.
Tako se, ukoliko redovno kontrolišete krv svog ljubimca, mogu na vreme uočiti
prve promene u vrednostima koje ukazuju na sam početak bolesti, a veterinar će u tom
slučaju na vreme sprečiti dalji razvoj oboljenja.
Analizom krvi se utvrđuje i prisustvo srčanog crva i to kako odraslih oblika, tako i
razvojnih formi- mikrofilarija.
ANALIZA URINA
Psi i mačke jako često oboljevaju od bolesti urinarnog sistema. Analizom urina u
laboratoriji dobićemo rezultate urinokulture, ustanoviti promene u biohemijskim
parametrima i utvrditi da li je možda došlo do stvaranja peska ili mokraćnog kamenca.
Ukoliko se analizom urina utvrdi prisustvo mokraćnog kamenca,
utvrdiće se i kog su porekla, što nam daje neophodne podatke pri izboru terapije.
DERMATOLOŠKE ANALIZE
Svrab na određenim delovima tela praćen opadanjem dlake znatno može uticati na
opšte zdravstveno stanje Vašeg ljubimca. Pored toga, kod pasa i mačaka se sve češće
javlja svrab u predelu ušiju koji uz pojačanu sekreciju i crvenilo može ukazati na infekciju
spoljašnjeg ušnog kanala. Najčešći izazivači ovih oboljenja su bakterije, gljivice i paraziti.
Međutim, promene na koži tela i spoljašnjeg ušnog kanala se mogu javiti i kao odgovor
na unete alergene iz spoljašnje sredine ili alergene prisutne u samom organizmu životinje.
Da bi se oboljenje što tačnije dijagnostikovalo, rade se sledeće analize:
mikroskopsko ispitivanje skarifikata kože i korena dlake, kao i preparati otisak uzeti
samolepljivom trakom
citološki pregled briseva kože uz specijalna bojenja
otoskopski pregled
alergološki testovi
MIKROBIOLOGIJA
Izolacija mikroorganizama presudna je u izboru pravog antibiotika.
Za ove analize je neophodan bris zahvaćenog tkiva ili organa, poput oka, uha, grla, nosa,
kože, prepucijuma i vagine. Nakon uzimanja brisa uzročnik se zasejava na različite podloge,
ispituje pod mikroskopom i ispituje na osetljivost prema različitim antibioticima.
ODREĐIVANJE TITRA ANTITELA NA VIRUS BESNILA ZA PUTOVANJE
U ZEMLJE EVROPSKE UNIJE
Ukoliko ste rešili da putujete sa svojim psom ili mačkom biće Vam potreban ovaj nalaz,
koji se dobija u saradnji sa Referentnom nacionalnom laboratorijom.
Da biste uradili ovu analizu, neophodno je da se krv izvadi najmanje 30 dana nakon
vakcinacije psa ili mačke protiv besnila. Kada dobijete pozitivan rezultat, u obavezi ste da
sačekate 3 meseca i onda Vaš pas ili mačka može da putuje van zemlje. Stoga, ako
planirate da putujete informišite se na vreme i konsultujte sa veterinarom.
DIJAGNOSTIKA ZARAZNIH BOLESTI PASA
ŠTENEĆAK
Virus štenećaka se u spoljašnju sredinu eliminiše putemkapljica, urina i mnogih drugih sekreta.
Direktan kontakt prijemčive sa bolesnom životinjom omogućava širenje infekcije, kao što je to
slučaj sa populacijama pasa u odgajivačnicama i pansionima. Učestalost pojavljivanja
štenećaka je naročito velika kod štenadi između 3 i 6 meseci starosti.
Tačna dijagnoza bolesti postavlja se u laboratoriji. Od inficirane životinje se uzima krv, nosni i
očni bris, trahealni aspirat, feces, urin i delovi kože uzeti biopsijom.
PARVOVIROZA PASA
Parvoviroza pasa predstavlja veoma zarazno oboljenje pasa izazvano parvovirusom pasa tip 2.
Ovaj virus izaziva teško sistemsko oboljenje pasa koje je praćeno krvavim prolivom kod
starijih i srčanom slabošću kod mlađih kategorija. Naročito teška bolest je kod štenadi mlađe
od dva meseca. Tačna dijagnoza bolesti na terenu postavlja se pomoću brzih testova
kojima se dokazuje prisustvo antigena virusa.
Zarazni kašalj pasa
Zarazni kašalj pasa ili kašalj psećeg legla predstavlja bolest disajnih puteva virusnog porekla
sa najvećom učestalošću kod mlađe populacije pasa u pansionima i odgajivačnicama.
Bolest može dodatno da se zakomplikuje bakterijskom infekcijom, a u nastanku bolesti stres i
faktori sredine igraju važnu ulogu. Infekcija se prenosi putem kapljica sa virusom, ali i putem
kontaminiranih predmeta iz okoline. U populaciji pasa virus se održava kod zaraženih pasa koji
ne ispoljavaju kliničke simptome bolesti, a smatra se da virus boravi u bronhusima i do
6 nedelja posle infekcije. Kašalj je najizraženiji simptom bolesti, dok su ostali manje uobičajeni
simptomi povišena temperatura, letargija i pojava nosnog i očnog iscetka. Tačna dijagnoza se
postavlja u laboratoriji direktno dokazivanjem virusa iz uzorka ili indirektno dokazivanjem
antitela na virus. Kao uzorak za izolaciju virusa, od živih životinja uzima se bris nosa, tonzila i
oka, a najkvalitetniji materijal se može dobiti iz trahealnih aspirata.
Vakcinacija pasa protiv zaraznih bolesti
Psi primaju prvu dozu vakcine protiv zaraznih bolesti u periodu između 6 i 8 nedelja starosti.
Naredne dve doze psi primaju u razmaku od 3 do 4 nedelje nakon čega stiču imunitet na
zarazne bolesti od kojih najviše oboljevaju u ovom uzrastu.
Kontrola pasa na prisustvo crevnih parazita
Kontrola pasa na prisustvo crevnih parazita predstavlja važan vid očuvanja zdravstvenog
stanja jedinke, čime se omogućava normalno razvijanje imunog odgovora nakon
sprovedene vakcinacije. Idealno bi bilo obaviti dijagnostičko testiranje i tretman pasa protiv
crevnih parazita pre nego što se vakcinišu. Štenci su najčešće izloženi crevnim parazitima i
kod njih se sprovodi intenzivniji tretman nego kod odraslih pasa.
Tretman pasa protiv crevnih parazita sprovodi se brojnim preparatima u obliku tableta,
pasti ili rastvora. Ovi preparati najbolje deluju kada se daju na prazan stomak, ali mogu i da
se pomešaju sa hranom.
